Pedagogija u sistemu društvenih i humanističkih nauka, i njen odnos prema njima 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Visoka škola za vaspitače strukovnih studija Aleksinac

Садржај:
Увод…………………………………………..………………………………....…3
Педагогија и друге науке…...................................................................................5
Филозофија и педагогија.......................................................................................6
Психологија и педагогија......................................................................................8
Социологија и педагогија................................................................. .............11
Антропологија и педагогија...........................................................................13
Литература.....................................................................................................15
UVOD
Prve misli o vaspitaњu jošш uvek se ne mogu označчiti ni kao pedagoшška teorija, ni kao pedagoшška nauka. One nisu bile diferencirane i izdvojene ni od prakse na koju su se odnosile, ni od tadaшњeg opшšteg fonda љudskih saznaњa. Gomilaњe znaњa o stvarima i pojavama prirode i druшštva, sve razvijenija praksa koju su љudi obavљali, dovodili su do grupisawa i meђđusobnog diferencirawa znaњa, iskustva, verovaњa i vrednosti koje su stvarane. Započчet proces diferenciranja љudskih saznaњa, iako u počчetku obuhvaћćenih filozofijom, nije mogao da se zadržжi samo u tim okvirima. Svako novo otkriћće, svaki novi uspeh u saznavaњu prirode, drušшtva i samog čчoveka, dovodili su ne samo do bogaћćeњa i proшširivawa љudskih saznaњa, većћ i do neophodnosti grupisaњa saznaњa o srodnim predmetima, pojavama i procesima u posebne oblasti – nauke. Filozofija kao glavni stožжer teorija o gotovo svim pitaњima prirode i drušшtva upravo zato i sadžржi u sebi zaчčetke ako ne svih, a ono osnovnih danaшšњih nauka, pa i pedagogije. Najpre ćћe se iz filozofije izdvojiti prirodne, a potom u 19.veku, drušшtvene nauke. Konstituisaњe pedagogije kao drušшtvene nauke, bilo je uslovљeno i nekim drugim specifiчčnim razlozima. Pre svega, veliki je broj teoretičчara koji su se pre 19. veka bavili mnogim pedagoшškim pitaњima stvarajuћći čчak celovite pedagoшške koncepcije i sisteme.
Dr. Emil Kamenov u svojoj kњizi Vaspitaњe predšшkolske dece, se na sliчčan načчin postavљa prema ovom pitaњu specijalizujućћi svoj odgovor govorećћi o predшškolskoj pedagogiji u sistemu znaњa и њenom odnosu sa drugim naukama. On podseћća da zaчčetke predшškolske pedagogije možжemo naћći joшš kod Platona, Aristotela, pa nadaљe preko Kamenskog, Loka, Rusoa …ali naglašшava da bez obzira na sve, pedagozi и šшira javnost dugo se nisu oslobodili potceњivačчkog stava u odnosu na razvojne mogućћnosti dece predšшkolskog uzrasta и shvataњa da je deчčiji vrtićћ ч“čuvališштe“ u kojem nema pravog uчčeњa. Otuda se smatra da intenzivniji razvoj predшškolske pedagogije zapoчčiњe tek pre nekoliko decenija, kada su na њeno osamostaљivaњe, pored diferenciraњa unutar same pedagoшške nauke koja se razvijala, uticali и brojni drugi čчinioci. Pre svega, naglo je poraslo interesovaњe za dete, za њegovo sazrevaњe, rast и razvoj, vaspitaњe и obrazovaњe, kao и нa problemе na koje u toku ovih procesa ono nailazило. Zahvaљujućћi otkriћću velikih razvojnih potencijala shvaћćen je znaчčaj ovog perioda za чčitav daљi razvoj liчčnosti – socioemocionalni, kao i fiziчčki i intelektualni. Kao posledica toga nastaju deчčija psihologija, dečчija psihijatrija i pedijatrija, a međђu pedagošшkim disciplinama – predшškolska pedagogija.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]